Zazmurim , raširim krila secanju
i gle čuda ?
JA ,ponovo mlada, jurišam i osvajam nebo iznad mene smehom.
TI, stojiš u dnu duge, izvijenih obrva u luk.
Smešiš se i pitaš:
Kako to da su sve ludosti sveta sjurile u mene,jednu,sitnu?
Zazmurim , raširim krila secanju
i gle čuda?
JA, opet mlada,trčim na obalu reke da joj čujem smeh.
A smeh joj grlen, pozudan.
U suton, vraćam se ruku punih plahih želja.
TI, stojiš u podnožju svoje vere i šeretski odmahujes glavom:
"Vilin konjic ne živi dugo"-čujem ti misli
Zazmurim , raširim krila secanju
i gle čuda ?
JA,ponovo mlada,okupana smehom i cikom dva vesela dečaka.
Trčimo kroz šumu punu bajki, bezbrizni i beskrajno srecni.
TI, stojiš u senci zivota i brižljivo sklanjas prepreke ispred nas.
Umorno skidas venac od snova sa glave i prekorno kriviš usta:
"Vilin konjic ne zivi dugo"- čitam ti misli
Zazmurim , raširim krila secanju
Dva mladicća, neobuzdana, jurišaju i smehom osvajaju nebo iznad nas.
TI, u skutu jeseni,ozaren, u naručju držiš zabranjeno voće.
Ne vidim ti lik.
Zazmurim , raširim krila secanju
Sklupčana u njenom krilu prebiram svoje ugasene zvezde.
Ona me pokriva plastom zaborava.
"Vilin konic ne zivi dugo. Tek jedan dan"
Samo ti ja čujem misli.
Нема коментара:
Постави коментар