уторак, 15. април 2014.

FRAJLA DESA

frajla dolazi od njemačke riječifrei — slobodno, opušteno pa čak i raspušteno. No uistinu, riječ frajla dolazi od njemačke riječi Fräulein i doslovno znači damica. I jednima i drugima je svojstveno   cifrati se     http://leksikon.thinking-garment.com/frajla/


Sve devojcice u mom okruzenju maštale su da budu
uciteljice,doktorke,veterinarke,glumice...
Ja sam na glas izgovarala da bih volela da budem pisac,a u sebi sam se klela da cu biti ...
FRAJLA.

Cudno? Mozda?

Elem, u mojoj ulici, tamo gde sam provela srecno detinjistvo, zivela je frajla Desa- učiteljica.

Stanovala je u velikoj,staroj,švapskoj  kuci-tipicnoj za tadasnje kuce u Sremu.
Nju ste mogli videti samo na kibic fensteru.




http://www.theapricity.com/forum/showthread.php?101696-Kibic-Fenster-i-jos-ponesto

Rasklopljeni šaloni, širom otvoreni prozori.
Nalakcena na jastucetu, javljala  se prolaznicima. 
Sede kose, uvek fino pocešljne ,( sto bi rekla moja stara majka), u pundju. 
Crveni karmin,isticao je njenu svetlu put. Tamno zelene oci  naglasavala  je nežnom nijansom sive senke, a obrve je iscrtavala crnim krejonom.


I dok je divanila sa mojom majkom /tako sam zvala moju baku/, ja sam fascinirana gledala u njene negovane ruke.
Dugi, vretenasti prsti ,fino oblikovani nokti. Uvek nalakirani ,sjajno crvenim lakom, koji se po boji slagao sa karminom. 
Imala je mek,milozvučan glas, ali ja često nisam čula šta govori. Toliko mi je zujalo u ušima od uzbudjenja i straha što je vidim, da sam molila  Boga da mi se ne obrati, jer bih se uvek zbunila /što mi nije bilo svojstveno/. Ipak, učiteljica, nije šala
Majka je uvek dugo pričala sa njom.O mojoj mami / kojoj je učiteljica Desa predavala svojevremeno/, o meni i mojim časovima baleta,o pijaci, cenama, vremenu...
U povratku kući, obavezno sam postavljala isto pitanje:  "Majka, šta je ono učiteljica Desa"
"Frajla, lelo, frajla, znaš, nije se nikada udavala"
To je zvučalo tako mistično i nestvarno. Lepa, doterana, neudata, a deluje srecno.
I svaki put, po povratku kući, stisnula bih smezuranu, od rada, grubu ruku moje majke i  ko zna koji put, zarekla se u sebi
"Kad porastem, bicu FRAJLA!"

5 коментара:

Драган Петрушић је рекао...

"Кад порастем, бићу... бићу... бићу...". Сви смо то прошли. Машта је покретач. ~ Веома занимљив блог пост!

Unknown је рекао...

Hvala.

Nena3110 је рекао...

Vrlo zanimljivo napisano, mami osmeh.
No, ja bih te pitala imaš li još članaka, ne mogu ih otvoriti i od kada imaš blog, sa tim nickom Savesna, jer postoji još jedan na Wordpressu, "Široke grudi i tesne cipele".
Mislim da je slučajnost i da ne smeta, ali bi verovatno volela da znaš.

Unknown је рекао...

Moj blog postoji od 2009 http://savesna.blogspot.com/2009_12_07_archive.html
a onda sam nesto pogresno uradila i izbrisala postojece tekstove. Negde imam sacuvano i uskoro cu ih objaviti.
A svakako mi je drago da sam nekom inspiracija :)

Snežana Medan је рекао...

I ja sam uvek htela da budem frajla! Divna priča!