HRISTOS VASKRS

Svi mi koji smo odrasli pod čvrstom čizmom Tita,pamtimo da smo imali prolećni raspust.

Taj raspust , nekako se uvek poklapao sa Uskrsom ,koji se niije obeležvao u porodicama koje su bile na pravom putu Partije I socijalizma.

Ko je tako nešto planirao, ne znam, ali znam da sam se radovala što ću te dane provesti u malom sremačkom selu, gde sam provela detinjstvo.

I danas,kada pomislim  na tu staru švapsku kuću, nozdrve mi zagolica miris sveže trave I baštenskog cveća.

http://www.mojvideo.com/

Moj deda se zvao Deda, a moja baka Majka.

Deda je bio nemački djak, stolar I  nosilac Partizanske spomenice, a majka šnajderka, takodje- nemački djak.

U toj kući je sasvim bilo normalno da deda ide na sastanak sa partijskim drugovima, a majka farba jaja pred Uskrs.

I niko me nije na ulici zaustavljao, vukao u ćošak I pitao u poverenju:

Jel slave tvoji Uskrs?

To je bilo normalno. Što bi inače mi dolazili?

Noć pred Uskrs, sestra I ja smo brale travu iz bašte koja je mirisala na magiju .

Tata je donosio “ciglje” velikog formata I postavljao je u dno dvorišta. 

Uz šupu.

                                                                                  http://www.goglasi.com/search?q=stara+cigla

Tamo bi deda doneo veliku letvu, prekrio “ciglje”, a mi smo trpale travu I pravili mekano uzglavlje zeki I maštale šta li će nam doneti na poklon.

Tih noći, ništa nas nije moglo razdvojiti.

Insistirale smo da spavamo zajedno u istom krevetu, čvrsto obećavajući jedna drugoj, da koja prva ustane, budi drugu I zajedno idemo do kućice .

Ušuškane u uštirkanoj posteljini, na mekim jastucima od perja, kikotale smo se duboko u noć.

                                                                    http://www.yumama.com/dete/1-3-godine/index.1.html

Na naš smeh, ukućani su odgovarali namigivanjem I zagonetnim smeškom.

Ustajale bi  u cik zore, budeći ukućane vriskom I smehom.

Raščupane, u spavaćicama, jedva obuvenih cipelica, trčale smo kao bez duše do kućice.

                                                         http://astalsaren.blogspot.com/2013/05/uskrs-verovanja-obicaji-zanimljivosti.html

Naravno, zeca nikada nismo zatekle.

Zaticale smo sve one divne poklone o kojima smo maštle.

Po dva - tri farbana jajeta, kesice bombona, crvene štramplice,šarene šnalice za kosu, balone,knjige, bojanke….

Sitnice, koje su nama mnogo značile, a samo Uskršnji zeka je znao da pronikne u njihovu tajnu

Trčale smo kao bez duše do letnje kuhinje gde se osećao miris kuvane rakije, kafe I krofni.

Tada smo čestitali praznik rečima Hristos Vaskrs- Vaistinu Vaskrs-

http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?p=87444&sid=0efead5e529df4718f876fd767102494

A danas, kada smo oslobodjeni stega komunizma I čvrste pesnice druga Tita, pitam se, zašto je danas sramota farbati jaja?

I zašto se ikom moram pravdati.

Moja deca I danas prave kućicu za zeca , na terasi J

Da nije tako, izdala bih detinjstvo.

Dedu I majku.

Sa tim ne bih mogla da živim.

Ovo je  moj način da im zahvalim za detinjstvo puno ljubavi -

N današnji dan, najviše mislim na njih.

Srećan praznik, svima koji slave.